Karleuša, “Ami G show” i delirijum grupnog silovanja

 Karleuša, “Ami G show” i delirijum grupnog silovanja

Nisam ostavio nijedan komentar na društvenim mrežama povodom nastupa Jelene Karleuše u “Ami G šou”-u. Naravno, sve vreme sam na Twitteru pratio uvek zanimljivu “lajnu”. Te večeri je bila usijana. Moje virtuelno okruženje je raznoliko. Sastavljeno od poznanika, kolega i prijatelja, zatim od ljudi koji vole da čitaju ono što pišem i onih koje ja volim da čitam i čije javno delovanje poštujem. Ponekad, ali u minimalnom broju, nadzirem i neistomišljenike čisto da im s vremena na vreme opipam puls i ispraznim se uzvraćajući im na neku glupost koju su napisali. Najveće veselje, bar za mene, na Twitteru nastupa nedeljom uveče tokom Oljinog sabiranja utisaka. Tu emisiju gledam već petnaest godina i to jeste moj televizijski cup of tea. Ne mogu da kažem da delirijum zajedničkog tweetovanja na istu temu nije uzbudljiva stvar. I kada misliš slično ili sasvim različito u odnosu na većinu. Čovek se dobro oseća u čoporu.

Kakve sve to veze ima sa Jelenom Karleušom? Tweetovanje “Utiska nedelje” liči na ušećereno ćeretanje nevinih gospođica kada se sretnu u salonu na bridžu u poređenju sa reakcijama na promociju novog albuma Jelene Karleuše. Bilo je to neformalno javno takmičenje u što duhovitijem pakovanju mržnje, uvreda i gneva. Zar je moguće, pitao sam se nekoliko puta? Da je ovakve zdušnosti i jedinstva u glasu naroda bilo devedesetih godina teško da bi nam čitava decenija bila potrebna da se otarasimo dikatatora koji je sam u Twitter varijanti prihatljiv. Čitave redove uvreda u kojima je sočna šala sve više ustupala pred užasnim besom presekao bi tek poneki komentar nekog fana Jelene Karleuše koji je oduševljen ponavljao njene stihove. I politička i elementarna ljudska korektnost otišle su u vražju mater. Ni navijači na gladijatorskim borbama nisu ovoliko napaljeni. Ima tu nešto. Zbog čega ljudi hipnotisano gledaju ono što ih iritira, ono što im se ne dopada, što narušava njihov duševni mir, estetske kanone, muzički ukus, smisao za lepo i kvalitetno?

I ne samo to. Utisak je da su se hejteri podjednako kao i fanovi spremali za ovu noć. Kokice, čips, koka-kola, klima i daljinski. Utisak je da ništa nije bilo prepušteno slučaju ni u stanovima gde se Karleuša slavi kao crveno slovo u kalendaru ni u sobama prepunim njenih vudu lutkica gde se štedi na svemu osim na čiodama. Svima je bilo jasno da će nastup biti provokativan, da su i pesme i tekstovi takvi. Jelena Karleuša pokušava da nastupom i muzikom takne bolne tačke savremene Srbije posebno od trenutka kada se i sama uključila u tu borbu. Kao šou biznis zvezda druge Srbije, što više nije okismoron nego realnost, Karleuša igra novu ulogu i to joj očigledno ide od ruke. U međuvremenu Druga, ionako manjinska Srbija, nestala je negde između butina Miljenka Derete i angažmana Vesne Pešić, između Teofila i “Peščanika”. Ali Karleuša je ostala. I sva ta mržnja dolivena na već postojeći odijum je ostala.

Pesme nose zvučna imena, ali najavljena oštrica je mogla biti još oštrija. Možda je društveno angažovani pop novi žanr za Marinu Tucaković. Možda se nije snašla, možda i ne ume bolje. Toliko puta se već prilagođavala novim trendovima da je verovatno zanemoćala. A možda je svu tu Sodomu i Gomoru savremene Srbije teško prevesti u hit kao poručen za đuskanje u diskotekama. I još u sve to zakamuflirati zrnce ironije u isti.

Karleušin nastup nije bio ni “nikakav” ni “svetski”. Pominjem te dve ocene, jer kod nas sredine, a samim tim ni objektivnosti nema. Ili voliš ili mrziš. Istina je ipak jedna bez obzira na različite emocije. Kakav god bio, taj nastup ostaje neponovljiv i neizvodljiv kada bi na maloj kružnoj bini “Ami G šou”-a stajala neka druga srpska pevačica. U tom smislu estrada se ipak deli na JK i ostatak svite koji se kreće ukrug, mrda dupetom ili sisama i viče: “Ajmo Beograde!”. Sviđalo se to nekome ili ne, Jelena Karleuša je ponovo iskoračila i blago pomerila granicu estradnog nastupa sada i ovde. I oni koji to ocenjuju sa aspekta nastupa svetskih zvezda i oni za koje su bina, mikrofon i dve lampice dovoljni za šou, jer sve ionako zavisi od snage glasa – greše.

Sviđalo se to nekome ili ne, Jelena Karleuša je ponovo iskoračila i blago pomerila granicu estradnog nastupa sada i ovde

Očekivati nešto sasvim autentično u ovoj sredini je suludo. I u mnogim drugim, sretnijim i naprednijim sredinama. Zna se ko vodi kolo planetarnog šou biznisa a ko samo “citira”. Zna se na čiji koncert ide i čiji nastup na ekranu gleda onaj ko je željan visokog soprana ili dubokog alta. Sve ostalo je iživljavanje. Medijsko silovanje Jelene Karleuše koje traje iz dana u dan, iz nedelje u nedelju. Od petka do petka.

Svoju stotu, jubilarnu emisiju Ivan Ivanović završio je rečima: “Nismo stigli da pozovemo Jelenu Karleušu u goste i nećemo, jer u ovoj emisiji gostuju samo prave zvezde.” Čekajte, ko koga ovde zajebava? Pa ukoliko je toliko neprava i toliko minorna zašto je njeno ime na svakih dvadeset minuta u ustima trenutno najpopularnijeg voditelja u Srbiji. Zašto onda on za svoju popularnost barem 30% duguje njoj odnosno direktoru televizije, Radio-difuznoj agenciji i, na koncu, državi i njenim ministrima koji su mu svi zajedno dozvolili da jednom sedmično verbalno siluje jednu javnu ličnost i urinira po njenom liku i karijeri. Da ne pominjemo sada činjenicu da je reč o ženi. To mu je ekstra u amanet, ali Ivan bi morao da proba da održi popularnost istim frazama samo tako što bi na mesto male, malecne, neprave zvezde Jelene Karleuše ubacio ime Goge Sekulić, na primer. Ili bilo koje druge. Verovatno bi ga proglasili ludakom koji se bavi osrednjim i nebitnim likovima. Zamislite da ste na trenutak popularna javna ličnost u jednoj zemlji. Ujutru ustajete, pijete kafu, radite svoj posao, provodite vreme sa porodicom, vodite ljubav sa mužem, nervirate se i uživate u svemu što život koji živite nosi sa sobom. Ali, takođe i znate, tačnije živite sa činjenicom da postoji jedan dan u nedelji i precizno odvojena dva sata u tom danu kada postajete meta malicioznog iživljavanja pod izgovorom da je sve u službi navodnog humora, duhovitosti i opštenarodnog veselja. Javne ličnosti vrlo dobro znaju da ne mogu biti pošteđene ni zlobe i ni divljenja, ali ostaje nezapamćeno u istoriji evropskih medija da je jedna jedina osoba bila kontinuirano žrtvovana u pravilnim vremenskim razmacima bez izuzetka i bez predaha. A reč je o tako maloj i nebitnoj pojavi. Baš na to mi liče i duhoviti mrzitelji koji bi jednostavno mogli da promene kanal.

Ali zašto bi? Jelena Karleuša je legalna meta u savremenoj srednjovekovnoj Srbiji. Baš je cool drkati po njoj. Totalno je prihvatljivo iživeti svaku frustraciju i kompleks stečen još u školskoj kantini na račun ove žene. Svako će vas potapšati po ramenu. Čestitaće na dobrom ukusu. Bićete urbani. Ali, ako je tako, otkud vam uopšte interesovanje za njen rad egzistenciju na javnoj sceni ili bilo gde? Zar je moguće da vam je Pink uopšte memorisan među TV kanalima? I ko vam je šapnuo da postoji nekakav “Ami G šou”? Za šta vama Jelena Karleuša uopšte služi?

Izvor fotografije: Facebook stranica Jelene Karleuše