JK između dve Srbije

3:33 PM Bms Bestmusicstar 0 Comments


 JK između dve Srbije

 Čija je Jelena Karleuša? Naša ili tuđa? Podmetnuta, potplaćena, manipulativna zvezda grotesknog srpskog šoubiznisa, hladni predator sa silikonskim srcem koji vreba svaku priliku neprestajući da palaca svojim otrovnim jezikom ili verodostojan primer da je promena moguća. I dok se jedan deo Srbije već na pomen njenog imena hvata za ikonu iz novčanika ili krstić oko vrata, drugi se zadovoljava time da gadljivo i arogantno podigne nosić i skupi usne. Ali to nije sve. Postoji i treći, jer je Jelena Karleuša očigledno više nego Evropa, Jarinje i Dobrica zajedno, ono poslednje pitanje oko kojeg se savremena Srbija nepomirljivo ne samo deli, već cepa na komade. I da se razumemo, ti treći nisu samo pederi.

Kao stvorena za "da" ili "ne". Možda ne postoji!
To nisu samo oni, od malih nogu prezreni dečaci, koje su školski drugovi čašćavali nogom u tur, a tate slale na spavanje kad dođu gosti i redovno šibom pokušavali da iskopaju makar zrno muškosti. Da, oni koji tek u tami beogradskih gej klubova imaju smelosti da zanjišu kukovima kao ona. Da se slično obuku, govore i hodaju, da svi od reda postanu “slatke male”. Uz njih je i najtvrđa, najdoslednija Druga Srbija, šačica beskompromisnih boraca za utvrđivanje najrazličitijih istina i “pozadina” od kojih su drugi odustali ili ih samo potežu kada procene da je tajming više nego pogodan za podsećanje na ideale. Za paunovo perce pogaženih principa. Ono koje se posle skida sa glave i odlaže u ormar.
Prvi će vam reći da Jelena Karleuša ne zna da peva. Nisu oni krivi što žive u nekoj, većini nepoznatoj Srbiji, u kojoj svaka pevačica u PVC suknjici progovara i “poje” glasom Silvane Armenulić i Olivere Katarine. Ili se to samo njima tako čini. Interesantno, mrzitelji JK, spremni da joj ospore čak i donje sekutiće, bolji su poznavaoci njene biografije od najvatrenijih fanova. U toj biografiji, Zoran Ćanda je prvi i poslednji argument, alfa i omega u večnom nezvaničnom sudskom procesu protiv Jelene Karleuše. Jer, bio je momak sa one strane zakona, bio je deo Srbije organizovane u opasnim klanovima, bio je čedo devedesetih. Jelena je tada stajala miljama daleko od pop muzike, tapacirana jeftinom maskarom tražila je da joj se “kupi i sunce i mesec”, “sa neba skinu zvezde sve”. Melodija i tekst kao poručeni za godine mraka i bede. Međutim, interesantno je koliko se pozivanjem na ove slike i zvukove prošlosti pokazuje licemerje tog dela Srbije.
Ako su tako postojani i nepokolebljivi u seciranju tuđih životopisa, onda bi njihovi mozgovi morali biti pravi inventar grehova i zabluda svih onih koji  su, bez obzira na svoje zločine, i danas u sedlu, u kasu. Oni su morali biti u prvom redu boraca za lustraciju, ali ne samo da im to nije palo na pamet već su rezimiranje zlodela iz prošlosti poredili sa potencijalnim Golim otokom nove demokratije. Oni bi morali dane provoditi na “Istinomeru” i “Peščaniku”, ali njihov interes za “dosijee” je selektivan i isključivo ideološki progrmiran. Za njih, Jelena Karleuša je veštački stvorena neman liberalizma, ljudskih sloboda i prava, Lorelaj koja falšira ali ipak preti drvenim, odavno naprslim i trulim čamcima tradicije, lažnog patriotizma i nakaradno shvaćenih porodičnih vrednosti. Jer, patriote su kad im pomerite kapuljaču i skinete brojanice, samo obično pljačkaši. Porodica je nagrižena bedom i nemoći roditelja da decu sačuvaju od serviranja pršute po telu, seksa u rijaliti šou programima, klubskih šipki, perverznih profesora. Tradicija je, i pre JK, bila mrtvo slovo na papiru, kec iz rukava svih gonjenih paranoičnim strahom od promene. Zbog toga se ne bi trebalo čuditi što je nevešta metafora o mozgu polnom organu blam kosmičkih razmera, a Šešeljeva odbrana u Hagu majstorsko razbijanje neprijatelja srpstva.
Ovi drugi, elitisti i rasisti sa “kultur” prefiksom, gonjeni akrofobijom budući da egzistiraju na oblacima erudicije, narativa i diskursa, ne smeju da pogledaju dole i pokažu, pravim intelektualcima tako svojstvenu širinu, da se može verovati i prihvatiti neko ko ispravno misli, ali ima silikonske implante. Zapravo, omča stereotipa je i ovde privezala mnoge, ubeđene da su dupla stakla na naočarama za vid, zadah vinjaka, stomak preko kaiša, moljcima nagrižena konfekcija ili hipstreski stajling, kratka frizura i uvežbana poza – mera intelektualnosti. Jelena Karleuša nije načitana, ne govori tečno i teško da išta zna o Tomasu Manu, Lakanu ili Deridi, ali to ne umanjuje vrednost njenih stavova. Posebno ukoliko im se sagleda domet i odjek. Pa, hajde, budimo đinđićevski pragmatični i dalekovidi, i iskoristimo taj uticaj za našu borbu ukoliko sami čitavu deceniju nismo uspeli da uradimo ništa. Neka nam Karleuša bude tribun među onima koji za nas u životu svom nisu čuli, među onima za koje smo mi samo luzeri, knjiški moljci, seratori. Ali, ne da se. Ne da onaj stari srpski gen koji goni na podele. Ne dozvoljava ona teška, frustrirajuća inferiornost maskirana u superiorno, nedodirljivo tumaranje po začaranom krugu.Ljuska ostaje neprobijena, ali dno srpske stvarnosti da. Može dublje, svakim danom postaje jasno.
Zbog toga je za one prve, recimo, Biljana Cincarević, plejboj zečica, “ona što se slikala gola”, a za ove druge – nedovoljno ozbiljna. Biljana Srbljanović opet fotografiše deo svoje kolekcije cipela, objavi to na Twitteru i svima bude slatko. Što u istinu i jeste. JK otvori vrata svog garderobera za modni magazin i to je tako “seljački”, paćenićki, dešifruje potencijalni sirotinjski kompleks iz detinjstva.
Na kraju, tu su fanovi, horde nesnađenih, obično seka-bata ili bata-seka, za koje je JK ono što je Lejdi Gaga (Lady Gaga) za autsajdere od Nebraske do Šri Lanke. No metter who you are – zaslužuješ pravo na samopoštovanje i prihvaćenost. To je ono što gotovo nijedna srpska pevačica, svesna da osobe “poblematičnih” seksualnih orijentacija čine oko 40% njihovih obožavatelja od kojih, by the way, zarađuju za LV tašnice i botoks, nije otvoreno poručila. Još uvek je profitabilnije u javnosti biti “srpska majka” ili drugarica “srpske majke” ili “ne znam ja, nisam bila na času”. Savršen način da se spasete mizoginije, omalovažavanja, otvorenih uvreda i svakodnevnog takmičenja u najoriginalnijim metaforama pogrde i pljuvanja. Sve je to upućeno na drugu adresu.
Argument je da je JK u svemu wanna be. U svemu kopija. Izvinjavam se, ali i to je po meri ove zemlje. Kako originalnost prolazi u Srbiji? Iskorak je eksces koji retko vodi do odmaranja na lovorikama a vrlo izvesno do ležaja na Urgentnom centru ukoliko kapaciteti to dozvoljavaju. Uostalom, citati svetskih šoubiz trendova prevedeni na balkansku leksiku za mnoge su tek tada potpuno jasni. I prihvatljivi. Nema potrebe da se precenjujemo.
Čujem da Jelena Karleuša priprema gay verziju svoje nove pesme. Inšalah. U zemlji bez literature u ovom žanru, bez subkulture tog tipa koja u različitim svojim varijantama inspiriše veliki deo sveta, u zemlji u kojoj je sve svedeno na kruti, monohromatski aktivizam, eto malog koraka nebitnog za čovečanstvo i važnog za Srbiju. A, kažete da ona to radi zarad svoje popularnosti? Izvinite, ali gde? U zemlji u kojoj je se još uvek ne zna ko je pobedio u Drugom svetskom ratu? U kojoj je i boja pantalona može biti razlog za blaži potrez mozga? Teško. Može biti da “ona” to radi samo zarad svoje omraženosti. A to bi bio, vama omiljeni, protivprirodni blud.

You Might Also Like

0 comments: