INTERVIEW: Jelena Karleuša: Odmoriću se kad mi crkne ”motor”!

 

”Moju decu ću podržati u ostvarenju njihovih snova, jer je moja uloga kao roditelja, da im dam krila. Njih dve su mi sve, one su moj život koji ću posvestiti njihovoj sreći”, istakla je Jelena Karleuša u novogodišnjem intervjuu 

Ona je definitivno najpopularnija plavuša u regionu.

Žena koja je pomerila sve granice kada je Balkan u pitanju. Uvek nova, drugačija, izazovnija, spektakularnija.

Nekoliko dana nas deli od njenog novog singla “Muškarac Koji Mrzi Žene” koji je sigurno naiščekivanija pesma u ovom momentu, a ona i njen tim saradnika i ovog puta najavljuju pravu malu revoluciju. Do tada, sumirajući utiske na kraju godine, ona definitivno ima razloga da bude srećna.

Pesma “Insomnia” oborila je sve rekorde u 2010-oj godini i postala jedan od najvećih hitova ikada. Održala je spektakularan koncert “All Abot Diva” u “Beogradskoj areni” na kome je demonstrirala svoje moći i pokazala da će mnogi kaskati za njom još godinama. Kolumna koju je mesec i po dana pisala za jedan dnevni list izazvala je pravi kulturološki zemljotres u regionu. Njene progresivne stavove podržali su mnogi bitni, uticajni i važni ljudi.

Dame i gospodo, pop diva Jelena Karleuša ekskluzivno za Opera-17.com sumira svoje uspehe u godini koja je za nama.

O17: Pesma “Insomnia” definitivno je obeležila 2010-u godinu. Sa ove distance, šta misliš da je bilo presudno za takav uspeh?

JK: Vrhunska produkcija koja po kvalitetu parira svetskim standardima, “zarazan” i inovativan tekst, nesvakidašnji stajling i spektakularni nastup, to je ukratko recept za hit godine. Milioni nisu spavali, a “Insomnia” je oborila sve rekorde slušanosti. Bili smo svedoci kako je jedna pesma uništila čitave albume. To se zove hit.

O17: U maju si održala “All About Diva Show” koncert u Beogradskoj areni. Mediji i publika su ga doživeli kao najspektakularniji koncert jedne srpske zvezde. Šta je najbitnije kada je jedan takav projekat u pitanju i da li misliš da neko može u bliskoj budućnosti da nadmaši AAD Show?

JK: Drago mi je što je u prodaji i dvd sa AAD koncerta! I oni koji nisu imali priliku da prisustvuju, imaju šansu da vide zašto je to bio spektakl kakav se neće ponoviti.To je bio najskuplji domaći projekat ikada. Na realizaciji se radilo šest meseci.

Koncert je imao koncept, originalnu ideju, viziju. Od specijalnih efekata, mamutske bine, vrhunske tehnologije, specijalnih multimedija, koreografija, kostima, najboljih igrača, dizajnera svetla i zvuka, režije, scenarija, pa sve do vrhunske muzike i zvuka. Ponosna sam na ovaj koncert koji ce zauvek biti zapisan u istoriji Balkanskog showbiza, i to zlatnim slovima. Posebno mi imponuje kao umetniku što se za moj koncert nije podelila ni jedna jedina karta!

Mi na estradi međusobno odlično znamo ko je koliko karata prodao, ko je koliko podelio, ko je pukao, a ko trijumfovao. Odlično se zna ko priča bajke, a ko stvarno vredi. Prodate su sve karte puštene u prodaju, nekoliko sati pred sam početak. To je činjenica koja sve govori. Lako je napuniti Arenu sa cenom karte od 400 dinara, a da pri tom većinu karata podeliš.

Teško je u finansijski najtežoj godini rasprodati arenu sa pet puta skupljom kartom od ostalih, ne deliti karte i pri tom, ne ponuditi publici jeftinu prevaru već spektakl koji oduzima dah. Zato je ovo bio veliki zalogaj i izazov ali i način da se definitivno uspostavi pravi poredak na Balkanskoj sceni. Sada se zna ko je ko i ko je gde.

O17: Da li je u planu nastavak turneje?

JK: Naravno, u planu su koncerti u svim glavnim gradovima okolnih zemalja. Imala sam peh sa koncertom u Skoplju. Pošto su se pisale razne bajke o razlogu odlaganja mog koncerta u Makedoniji, dužna sam da pojasnim detalje zbog mojih fanova.

Iako je sedam dana pred koncert Skopska arena rasprodata, bila sam prinuđena da odložim koncert zbog strahovitih pravnih i tehničkih poteškoća.Ljudi moraju da razumeju da ja sa sobom vučem armadu, šlepere, preko 100 ljudi i tone i tone opreme. Nisam od onih koji koncert shvataju kao tezgu sa dve haljine i orkestrom na bednoj bini. Ili radim da se pamti ili ne radim uopšte.

Jako su me nasmejale priče kako sam odložila koncert zbog slabe posete, ili zbog koncerata drugih. Da je situacija obrnuta znaju svi u Makedonij. Takve priče ovde lansiraju ljudi puni mržnje koji verovatno svakodnevno piju bensedine zbog mog postojanja. Ne biraju sredstva u obračunu sa mnom, što je jako simpatično od njih. Sve prodate karte u Skoplju,važiće i za novi termin u martu, a ja ovom prilikom pozdravljam sve Makedonce i jedva čekam da se družimo. Sledi Sarajevo, Zagreb, Ljubljana.

O17: Sigurno si ponosna na to što godinama unazad pomeraš granice. Da li bi otkrila publici svoj tajni recept?

JK: Tajna je u viziji. Živeti ispred svog vremena je bolan proces, ali i dobar način da se obezbedi mesto u nezaboravu. Nikada u životu nisam igrala kukavički, na sigurno.To rade oni koji se neće pamtiti.Volim da eksperimentišem, da rizikujem. Mrzim da podilazim ukusu većine i nikada ne upadam u sveopšti šablon.

Takav pristup imam prema svemu u životu, od muzike, preko mode, pa do odnosa sa ljudima. Srećom, nije srednji vek pa da me gomila praznoglavaca spali na lomači. Sada mogu da im pokazem svoj manikirani srednji prst, i to ako sam dobro raspoložena.

O17: Tvoja kolumna je izazvala burne i oprečne reakcije. Tih mesec i po dana, koliko si pisala kolumnu, svi su prepričavali i komentarisali šta si i kako napisala. Od publike do političara. Misliš li da je to fenomen i kako bi ga objasnila?

JK: Kolumna je prvenstveno izazvala neverovatno pozitivne komentare. Pisanjem sam dobila novu publiku. Desio se fenomen “Karleušine kolumne”, a najveći kompliment mi je to što su neki čak tvrdili da ja to nisam pisala. Podržala me je intelektualna elita, podržao me je narod. Bolje nije moglo. Pisala sam iz srca, ono što mislim, bez taktiziranja, bez palamuđenja. Duhovito, hrabro, iskreno i sa mnogo metafore. Ne znam zašto je sve to dobilo fenomenološke razmere.

Možda zato što su ljudi imali totalno iskrivljenu sliku o meni, pa ih je tako dobra kolumna šokirala. Tražili su i političku pozadinu, plele su se teorije zavere, što je mene dodatno zabavljalo. Za svaku kolumnu mi je u proseku trebalo 10 minuta, a pisala sam ih u mom Iphonu uglavnom vraćajući se nedeljom mrtva umorna sa nekog nastupa. Tek kad su se i drugi bezglavo zaleteli u nameri da pokažu kako je lako pisati, videlo se koliko je za jednu uspešnu kolumnu potrebno talenta i inteligencije, duha, stila…i koliko su netalentovani.

O17: Novi singl “Muškarac Koji Mrzi Žene” samo što nije. Da li si i ovoga puta uradila nešto drugačije i kakvu reakciju publike očekuješ?

JK: Očekujem da se Balkan trese. Tačnije, obećavam to.

O17: Kako komentarišeš pokušaje mnogih pevača da posle “Insomnie” naprave novu “Insomniju”?

JK: Uvek je mač sa dve oštrice kopirati druge. Umesto uspeha, kopije uglavnom budu ismejane. Bolje biti i osrednji original nego puka kopija. “Insomnia” je jedna i više se nikad neće ponoviti, ali je zato nebo granica kada je o idejama reč.

Uvek može bolje, uvek može drugačije, uvek može spektakularnije. Moja nova pesma koja će za koji dan biti puštena u etar je dokaz za to. Naravno, ne preporučujem nikome sa estrade da pokuša da kopira, jer to sam ja, njima to neće stajati. Drugi moraju da pronađu svoj identitet, a ne da izgledaju kao JK klonovi.

O17: Za mart si najavila novi album. Na albumu “JK Revolution” smo te upoznali u nekom novom fazonu, a šta si novo i drugačije smislila za jubilarni deseti cd?

JK: Progresivno u svakom smislu. Uglavno ću se bazirati na nekom “MOM” zvuku, koji je mešavina elektro popa i new dance-a, a neke pesme će imati i RnB elemente.

O17: Imala si nekoliko “okršaja” sa kolegama u prethodnoj godini. Koji bi posebno izdvojila?

JK: Ne bih ja to nazvala okršajima, već nokautom u prvoj rundi. Svi su jako dosadni i ne izazivaju moju pažnju u toj meri da bih to pamtila.

O17: Kako komentarišeš to što te neke od kolegenica besomučno kopiraju, a onda te sa druge strane “pljuju”?

JK: Samo neka su one žive i zdrave! Takve su moji najiskreniji fanovi. Nemam ništa protiv toga što rade, mada mi je žao kada im se narod smeje. I u kopiranju, i u opsesiji, pa i u zavisti, treba imati stila.

O17: Nedavno si uradila zajednički editorijal sa Anom Nikolić što je pokazatelj da estradna prijateljstva ipak postoje. Kako to da dve sex bombe nisu sujetne i mogu da nađu zajednički jezik?

JK: Ana je divna, a njena lepota je, pored one očigledne fizičke, u njenom velikom i čistom srcu. Kao ostvarene, srećne i uspešne žene, jedna drugoj možemo samo da budemo podrška,i da se odlično dopunjujemo. Talase mržnje na estradi izazivaju samo nesrećne,nesigurne, fizički nesavršene osobe, koje svoje komplekse ne mogu da zadrže u sebi, nego se brukaju i pokazuju nevaspitanje.

O17: Atina i Nika su nedavno od nekoliko domaćih medija dobile titulu baby trendsetera. Iako su još uvek male, da li neka od njih već sada pokazuje neke sklonosti i talenate koji ukazuju na to da će možda biti tvoja naslednica?

JK: Nika je još uvek mala da bi naslutili skriveni talenat, mada je po temperamentu sušta suprotnost od Atine. Mirna je, tiha i uvek nasmejana, kao Duško. Čini se da će Atina biti moj mali klon, jer već sa dve godine pokazuje talenat za igru i ples. Pred kamerom se savršeno ponaša.

Moju decu ću podržati u ostvarenju njihovih snova, jer je moja uloga kao roditelja, da im dam krila. Njih dve su mi sve, one su moj život koji ću posvestiti njihovoj sreći.

O17: Nedavno si u društvu supruga Duška i prijatelja boravila na Kopaoniku. Da li si napunila baterije za ono što te tek čeka u 2011. godini?

JK: Neverovatno zvuči, ali ja ne znam da se odmaram. Nikad to nisam znala. Ne drži me mesto i sva treperim kada sam primorana da mirujem. Skijala sam do besvesti, uveče plivala do besvesti, i tako u krug.

Odmoriću se jednog dana kada mi “crkne” motor. Do tada, pun gas. Nikad se ne zna šta nosi dan, a šta noć. Zato živim život punim plućima, u petoj brzini. Ne mogu da dočekam Novu godinu, da bih vam svima pokazala sve što sam smislila.

O17: Za doček nastupaš u Budvi u diskoteci “Trokadero”, a kako planiraš da provedeš novogodišnje praznike?

JK: Planiram da sa porodicom odem u London, jer imamo nekih privatnih obaveza tamo. Naravno, spojićemo lepo i korisno jer je život u Londonu baš po mojoj meri. Samo ću izgovoriti New Bond street.

O17: Koja osećanja, misli, sećanja te vežu za detinjstvo tokom praznika?

JK: Novogodišnji praznici me uvek sećaju na bezbrižno i divno detinjstvo, kada sam se radovala sitnicama i kada sam bila srećna bez ikakvog posebnog razloga. Život je mnogo lepši kad ste mali, godine i sazrevanje unose jednu bespotrebnu otežavajuću filozofiju.

Sneg je nekad u meni izazivao divljenje i neopisivu radost. Sada ga od obaveza ili ne primecujem ili me nervira. Pokušaću da, kroz Atinu i Niku opet oživim dete u sebi i da se setim kako je život nekad bio mnogo manje komplikovan. Jedno je sigurno, vrlo često zaboravljamo koliko je život lep, a novogodisnji praznici su prava prilika da se setimo toga.

O17: Da li neguješ tradiciju da u ponoć poželiš novogodišnju želju?

JK: Da, to uvek učinim, i svaka želja mi se do sada ispunila.

O17: Otkrij nam šta ćeš poželeti sebi, šta Dušku, Atini i Niki, a šta svima onima koji će te večeri zajedno sa tobom dočekati Novu godinu?

JK: Poželecu da nam suze idu samo od radosti i sreće, ili kada gledamo “Sve za ljubav”, da nas ništa ne boli i da imamo taman toliko da nam stomaci budu puni, a mi srećni ako nešto preostane. To bih poželela svima.

O17: I naravno, šta bi poželela čitaocima portala Opera-17 u 2011. godini?

JK: Da i dalje budu verni najboljem portalu u regionu. Pošto ne mogu sve da poljubim, čitaoce bih zamolila da zatvore oči i da zamisle kako im šaljem sočan poljubac u nosić, sa najlepšim željama za njih i njihove porodice.