Jelena Karleuša: Praznična čarolija

Jelena Karleuša: Praznična čarolija

U danima kada se svode računi iz godine koja se lagano gasi, u svoj životni kalendar za 2009. zvezda šou-biznisa Jelena Karleuša upisaće najdivnije reči. Ovo je godina u kojoj joj se, rođenjem druge ćerke Nike, udvostručila sreća koju je spoznala dvanaest meseci ranije, kada je u naručje uzela svoju prvu mezimicu Atinu. Okružena svojim naslednicama, Jelena će dočekati Novu godinu za koju je već spremila brojne želje. Onu najvažniju, koja se odnosi na porodičnu sreću i blagostanje, pomisliće tačno u ponoć. Iako su joj realizacija desetog albuma i veliki solistički koncert u Beogradu, dva velika plana za predstojeći period, još joj je važnije da kao majka ne propusti nijedan sekund u odrastanju svojih devojčica. Svog malog pravila da ne radi za doček Nove godine, Jelena će se pridržavati i ovoga puta rešena da predstojeći praznik pretvori u spektakularni početak života učetvoro. U tome će joj znatno pomoći njen suprug, fudbaler Duško Tošić, ali i mama Divna koja je zadužena za dekoraciju doma i svečanu trpezu. Za to vreme, Jelena užurbano zatvara paketiće koje će postaviti ispod glamurozne jelke.
Story: Osećate li novogodišnju euforiju i smatrate li Novu godinu prilikom za neki novi početak?
- Novogodišnja groznica trese moju porodicu kao nikada do sada. Taman kad sam sa setom pomislila da više nikada neću osetiti tu prazničnu euforiju, čarolija je vaskrsla uz moje dve devojčice. Kao nekada, ponovo osećam uzbuđenje u stomaku dok biram i pakujem poklone, dok svi zajedno kitimo jelku. Jedva čekam da moji najbliži otkriju šta sam im to ispod nje sakrila.
Story: Šta očekujete od 2010. godine?
- Za mene je protekla godina bila ostvarenje snova. Jednog dana, kada budem svodila životne račune, 2008. i 2009. biće upravo godine koje su obeležile moj život. Udala sam se za čoveka svojih snova, postala sam majka dve najslađe devojčice na svetu, a u karijeri sam doživela najveća priznanja i uspehe. Jedva čekam da punim plućima udahnem 2010. godinu i radujem joj se kao dete. Na poslovnom planu očekuje me mnogo grandioznih poduhvata, novi, deseti po redu album, a zatim i koncert kojim ću obeležiti 15 godina karijere. Za osobu koja ima trideset jednu godinu to je, čini mi se, ogroman uspeh.
Story: Jeste li u potpunosti ostvarena osoba?
- Kada pomislim na prošlost, nakon pola života borbe i strepnje krenu mi suze radosnice. Sazrela sam i postala mudrija, mnogo sam se promenila u svakom smislu. Čini mi se da žena tek kad uđe u tridesete počinje da uživa, razume i oseća na pravi način. Čvrsto stojim na zemlji i znam da cenim svaki minut, što ranije nisam umela da prepoznam. Sada uživam u malim stvarima, u pogledu, rečima, osmehu, u svakom trenutku sa svojim ćerkama, njihovom odrastanju, prvim zubićima, rečima, koracima, nestašlucima… Živim za osmeh svojih devojčica i borim se za njihovu budućnost jer sam se za moju već izborila.
Story: Šta vam je najvažnije u životu?
- Porodica mi je uvek bila na prvom mestu, majčina sreća, smeh moje dece i ljubav mog supruga. Mi smo mala, ali jaka porodica. Kroz sve moje uspone i bure, uz mene su uvek bile dve žene, moja mama i tetka Danijela. One su me naučile da budem jaka, borac, dobar i vredan čovek, da znam da volim celim svojim bićem. Ponosno mogu da kažem ono što svi oko mene znaju, a to je da kad volim, volim kao niko na svetu. Predajem se potpuno, život dajem i ne žalim kada se žrtvujem. Veći uspeh i sreću od ove koju sada imam, naprosto ne želim. Iako me mnogi kritikuju zbog javnog iznošenja stava da sam ateista, ja u Boga ne verujem, samo u sudbinu, ljubav i karmu. Volela bih da mogu da kažem: Daj Bože da zauvek bude ovako, ali ja, za razliku od drugih, od Boga to ne tražim. Kažem sebi da će biti kako mora, a ja ću, kao i do sada, kao lavica da se borim za sopstvenu sreću i neću čekati da mi padne kao dar s neba.
Story: Trudite li se da svojim mezimicama stvorite prazničnu čaroliju kakvu ste možda i vi kao dete voleli da imate?
- Moje detinjstvo je bilo malo drugačije. Moji roditelji su se razveli pa su i sebi i meni od života vrlo često pravili cirkus. Za Novu godinu uglavnom sam bila sa bakom. Moja Divna je za mene bila i ostala najveći uzor jer je kao samohrana majka učinila sve da ni u čemu ne oskudevam. Uvek se trudila da mi ispuni sve želje kako ne bih osetila da mi otac nedostaje, a on je bio okupiran svojim životom i karijerom. Razumem ga i ne krivim zbog toga, ali tvrdim da je majka stub porodice.
Story: Pravite li deci paketiće i šta je najvažnije da se u njima nađe?
- Sada uživam da gledam radost i uzbuđenje u Atininim i Nikinim očima. Nema lepšeg prizora od onog kada detetu ispunite želju. Taj izraz dečjeg lica nešto je neprocenjivo. Naravno, uvek kada sam najsrećnija, pomislim na hiljade ljudi u našoj zemlji koji nisu srećni kao ja, na gladnu i bosu decu, bolesne… I uvek sebi dam obećanje da ću svojim poslom i dobrim delima u narednoj godini učiniti sve da što više ljudi, pogotovo dece, učinim srećnim. Želim da se vera u Deda Mraza vrati jer on postoji, ja sam ga videla.
Story: Kako deci objašnjavate da postoji Deda Mraz?
- Ovo je naša prva zajednička Nova godina sa Nikom i sad smo kompletirani. Atina već čeka Deda Mraza jer sam joj objasnila da on i bajke i te kako postoje. Sigurna sam da je celu godinu gledao i pratio našu porodicu i sada je vrlo zadovoljan. Bili smo mnogo dobri i zato nam nosi pun džak darova. Sve poklone koje Atina i Nika dobiju, podeliće sa decom koju Deda Mraz nije stigao da poseti. Atini, koja sve više razume, počela sam da govorim kako ima mnogo dece koja su veoma dobra, ona sve pojedu, slušaju roditelje i raspremaju svoje stvari, ali kod kojih Deda Mraz neće moći da stigne. Da ta dobra deca ne bi bila tužna, naša porodica je odlučila da im svake godine odnese poklone. Humanitarni rad je nešto čemu ću se u budućnosti još više posvetiti. To me ispunjava, čini me kompletnom osobom i u tom duhu ću vaspitavati svoje devojčice.
Story: Kako ukrašavate dom uoči novogodišnjih i božićnih praznika?
- Kao svake godine, tako će i ovog puta za prazničnu trpezu biti zadužena moja majka Divna. Ona od toga pravi spektakl pa sto izgleda tako da ga gosti, kada nam dođu, obavezno slikaju. Srećom, nisam ješna pa svih ovih godina odolevam njenim đakonijama. Kuća će biti predivno dekorisana, što isto tako prepuštam Divni koja je prvi umetnik. Ja sam majstor za jelku i njeno kićenje je moj zadatak. Svake godine od nje pravim umetničko delo pa mi je žao da je sklonim kad praznici prođu. Volela bih da je stalno dan pred Novu godinu jer je to najlepši dan u godini. Ta euforija i novogodišnja čarolija predstavljaju najlepši osećaj koji me vraća u detinjstvo.
Story: Jeste li tokom praznika potpuno posvećeni familiji ili i tada radite?
- Već godinama, tradicionalno provodim novogodišnje veče i praznične dane sa porodicom i tada ne želim da radim. Iako mnogi misle da grešim jer mi se nude stvarno veliki honorari, odabrala sam da na sam doček uvek budem s porodicom. Tek sada, kada sam majka, ne pada mi na pamet da radim dok se drugi vesele, da budem odvojena od dece kada su svi sa svojim najmilijima.
Story: Koliko je materinstvo drugačije kada više ne brinete o jednoj, već o dve bebe? Da li je i duplo napornije, ako je i duplo lepše?
- Atina i Nika su moj najveći uspeh i planiram da se maksimalno posvetim njihovom vaspitanju i obrazovanju. Po meni, sve dobro i loše u nekoj osobi potiče iz porodice. Tačno mogu da procenim ko je iz loše, a ko iz kvalitetne familije. Moje ćerke će odrastati mažene i pažene, ali i pravilno usmeravane. Od malih nogu učim ih da vole ljude, da budu pravične, velikog srca, da razumeju i praštaju ali i da budu veliki borci i jednog dana jake i sposobne žene.
Story: Koliko se Duško promenio sada kada kraj sebe ima tri dame? Primećujete li da je drugačiji prema Niki nego prema Atini?
- Duško se, kao i ja, trudi da obe žive kao male princeze i imaju sve što dečja duša može da poželi. Ali, s druge strane, moj autoritet i vaspitanje uticaće na to da odrastu u kvalitetne ljude. Treba da znaju da cene život i da se snađu kad je teško i kad su padovi jer je to deo svačijeg života. Ipak, najvredniji savet koji ću im dati jeste taj da se uvek drže zajedno, da uvek jedna drugoj budu oslonac i razumeju kad im mama kaže da je život skup lepih trenutaka za koje se vredi pomučiti. I ne mislim da ću razmaziti svoju decu.
Story: Koliko su devojčice zapravo slične, a koliko različite?
- Atina već sada neodoljivo podseća na mene i vidi se da je predodređena za bavljenje javnim poslom. Nikica je još mala, ali već sada se naslućuje da je po temperamentu mnogo mirnija od Atine, mada je još rano za pravu procenu. U njima struji moja krv. Jedno je sigurno, njih dve će imati stabilno i mirno detinjstvo uz prisustvo i ljubav oba roditelja.