Jelena Karleuša Vi i mi!

Zašto kukate da teško živite? Molim? Zašto ste nezadovoljni što nemate, što ne možete? Šta, šta? Nemate ‘leba? Nemate deci za nove patike, najnovije igrice? Kola su vam stara? Nameštaj odavno zreo za potpalu? More i planinu ove godine gledate na starim slikama? Krediti i dugovi vas teraju na samoubistvo? Kinezi su vam jedini dileri krpa koje se raspadnu od prvog pranja?

 

"Hajde da kažemo da ovako
više ne ide, da više i nije
bitno ko je kriv, već kako
da se iz čabra konačno
vadimo. A onda da
uzmemo jednu ogromnu
govnjivu motku, pa
omlatimo ovu bagru
što nas pljačka i zajebava
i da ih sve oteramo u tri lepe"

Ma, ko vas bre j*be! Da. Dobro ste pročitali. Šta ne razumete? Koji deo? Da ponovim?

Obesite se. Samo što čvršću granu nađite. Ali, ako ipak pukne, slegnite ramenima pred decom i kažite skrušenim glasom: NEEEEMAAAA MAMA, NEEEMAAA TATA...

A kada treba da glasate, mrzi vas da mrdnete dupe ili na glasačkom listiću crtate srca? Upisujete ime Čaka Norisa, a? Ili zaokružujete kako vam vaša visokoumna percepcija nalaže?

E pa da vam kažem... ‘Ajd da više ništa ne zaokružujete. Bolje i tako, nego da žvrljate kružiće, a posle padate u vatru kad vidite ko nam sedi u Skupštini. Ne svađajte se više sa televizorom kada poslanici koje ste VI BIRALI čuda čine i svima nam sitnu decu prave. Ne zna se kome pre treba oteti te olovke, vama ili penzionerima! Penzioneri, oni su uvek tu da kao poluleševi, siroti i gladni, u kaputima iz ‘48 glasaju za sve pogrešno. Oni su prvo sjebali sebe, a sada će i svoje unuke. Ne zato što su loši, već zato su im mozgovi isprani varikinom. Te kolektivne lobotomije se odigravaju periodično, i to je terapija po kojoj je doktorka Srbija poznata. Malo se sprži mozgić pacijenta, pa on bude pušten niz ulicu da lupa sladoled u čelo. Prepoznaje jedino komandu GLASAJ!

A vi ste kao besni psi, pušteni da režite, ujedate, trčkarate u gomili, kezite zube i mislite da ste mnogo opasni i jaki... Niste svesni da vam humana kastracija tek sledi. Mudanca na panj i cap-carap. Od OOOORUUUK ekipe, udarne linč pesnice onih za koje ste tako kurčevito i samouvereno glasali, postaćete bezmuda masa zombija koja zna samo da ćuti i trpi nemaštinu i beskrajnu praznu demagogiju da će nekad biti bolje.

Meni samo nije jasno jedno... Jel vi volite da vama, vašoj deci i svima nama bude loše, pa trpite to kolektivno silovanje od strane raznoraznih stranačkih majmuna?! Jel vas pali to??? Ne? Pa u čemu je fora? Majke mi, ne kapiram. Vi i mi živimo u ovoj zemlji kao rogovi u vreći. U jednoj ofucanoj, zakrpljenoj, suženoj vreći bez izlaza. I sve dok se rvemo, bodemo i grizemo, bićemo toliko bedni i jadni da će nam se ceo svet smejati i sažaljevati nas. Ima i nas koji nećemo da budemo u ovoj vreći, ali bez vas smo ništa. Samo deo jednog naroda večno prokletog da se deli i da se ne ujedinjuje.

Hajde mi, kao narod da se organizujemo, pa da konačno rogovi budu deo istog tela. Hajde da kažemo da ovako više ne ide, da više i nije bitno ko je kriv, već kako da se iz čabra konačno vadimo. Hajde da to konačno učinimo zbog naše dece, kad smo već mi sjebani, kao i naši roditelji, kao i naši dedovi. A onda da uzmemo jednu ogromnu govnjivu motku, pa omlatimo ovu bagru što nas pljačka i zajebava i da ih sve oteramo u tri lepe. Treba da nas boli kurac da li je reč o Demokratama, Radikalima, Naprednjacima, Krkobabićima, Socijalistima, Vanzemaljcima... Mi vas, skotovi, plaćamo! Ne radite kako treba? Marš! Za najmanju grešku? Marš! A onda da biramo opet. I opet ako treba. I opet. Zajedno.

Ne zaboravite, mi biramo njih, mi određujemo pravila. Ne oni. Oni su naša slika. A to znači da smo postali jako ružni.