JK: "Bila jednom jedna mala što je rano podivljala!"

JK: "Bila jednom jedna mala što je rano podivljala!"

Među komentarima na poslednju kolumnu Jelene Karleuše našao se i jedan čitalac koji se potpisao kao "sikter" i koji je umesto "proze" napisao "autobiografsku pesmu" posvećenu Divi. Voleli je ili mrzeli, moramo da primetimo da je JK proteklih par meseci, pogotovo nedelja - osoba broj 1. naše estrade. Olja Bećković ju je pozvala u "Utisak nedelje" ali ova nije mogla da dođe zbog koncerta u Tuzli, a da je mogla bila bi prva folk zvezda u toj emisiji! Hvale je Basara i Teofil Pančić, svakodnevno je prozivaju "neprijatelji" poput Ivana Ivanovića na Prvoj TV... Ima li dalje? Sigurno da ima, o tome ćemo zasigurno čitati u narednoj 

kolumni JK. A sada, - pesma:

Bila jednom jedna mala
što je rano podivljala,
I pošto je od malena
želela da bude Brena,
Prezrela je školske klupe
i otišla međ’ mangupe,
Da vulgarne stvari radi
u toj džungli na estradi.
Nije za nju bila škola,
htela je da bude gola.
Mala Džejka, puna duha,
iako bez trunke sluha
Hrabro je na scenu stala
i k’o slavuj zapevala,
Bez obzira i bez srama,
jer je tako rekla mama…
A onda je slatka ćera
počela da tera kera.
Postala je k’o od šale
velemajstor za skandale.
Prvo reče da su drolje
sve koje su od nje bolje,
Pa jurnuše istog dana
na nju koplja sa svih strana,
Ali ona, željna svađe,
ne zapita „šta me snađe?“
Nego mozgu reče „zdravo!“
i postade crni đavo!
Mislila je da je klasa
i tu nije bilo spasa.
resila je dzejka tada
da donese duh zapada
U krajeve ove naše,
gde se ludih žena plaše,
Da pokaže kako ona
može sve što i Madona,
Pa se, poput svog idola,
slikala na drumu gola.
I tako je započela
prodavanje svoga tela.
Snimala je pesme strane,
uvek čudno potpisane,
Pa bez dara, s’ puno žara
pevala za mnogo para;
Prestala je da se skida
sa stranica tabloida,
Čim poče da priča svakom
o romansi sa junakom.
A onda su tog junaka
progutale sile mraka.
Puna nekog čudnog besa,
vinula se u nebesa:
Izmišljala je tiraže
i pričala da je traže,
Da joj braća Grci kliču
al’ odnese vrag tu priču
Čim javiše iz Helade
da ne znaju to čeljade…
Naša Džejka ne zapali,
već nastavi da se hvali.
Metnula je bez pardona
deset kila silikona,
I maštala tih meseci
da preozme presto Ceci.
Mislili smo da je luda,
ali eto novog čuda:
Gola mala od skandala
lovatora upecala!
Al’ ne trpi maslo kuče,
pa veza iz bajke puče…
Najurena iz Edena,
nit’ devojka, niti žena
Vratila se staroj nadi:
„Biću glavna na estradi“,
I po starom običaju
nastavi da laže raju,
Al’ je niko više nije
gledao bez ironije.
Ciknula bi Džejka mala
da se nije preudala.
Morala je da se skrasi
i da grešnu dušu spasi,
A jedan je, srećom, hteo
da joj opet skine veo,
Pa je Džejka (alal vera!)
danas žena fudbalera
Koji skroman život pruža,
ali barem ima muža!
Sad u dugovima pliva,
ali sebe zove „Diva“.
Na kraju ove balade
razumimo njene jade:
Naša Džejka nije kriva
što je luda, što je Diva,
Što veće od sebe dira
i što stalno fantazira.
Smilujmo se, jer se bori ona
protiv svog demona!
Bila jednom jedna mala,
što je rano poDIVAla..